Capsaicin
Erscheinungsbild
Tekst üüb Öömrang |
Struktuurformel | ||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Algemian | ||||||||||||||||||||||
Nööm | Capsaicin | |||||||||||||||||||||
Ööder nöömer |
| |||||||||||||||||||||
Formel | C18H27NO3 | |||||||||||||||||||||
CAS-Numer | 404-86-4 | |||||||||||||||||||||
PubChem | 1548943 | |||||||||||||||||||||
ATC-Code | ||||||||||||||||||||||
Beskriiwang |
transparent kristalen[1] | |||||||||||||||||||||
Eegenskapen | ||||||||||||||||||||||
Molaar mase | 305,41 g·mol−1 | |||||||||||||||||||||
Tustant |
fääst[1] | |||||||||||||||||||||
Smoltponkt | ||||||||||||||||||||||
Köögponkt | ||||||||||||||||||||||
Apliasang |
| |||||||||||||||||||||
Seekerhaid | ||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||
LD50 | ||||||||||||||||||||||
Miast wurd SI-ianhaiden brükt. |
Capsaicin (CPS) as en alkaloid an komt uun paprika-plaanten (Capsicum) föör. Diar kön Capsaicinoiden ütj wonen wurd. Jo haa nian klöör an smaääk skarep.
Scoville-Skaala
[Bewerke | Kweltekst bewerke]Hü skarep wat smääkt, koon mä det Scoville-skaala meeden wurd:
Scoville-Skaala | Bispal |
---|---|
0 | ei skarep, nian Capsaicin uun |
0–10 | frisk Paprika |
~16 | diar begant at an smääkt skarep |
100–500 | Peperoni |
1.000–10.000 | Sambal |
2.500–5.000 | Tabascosauce |
2.500–8.000 | Jalapeño-Chili |
30.000–50.000 | Cayennepöber (C. annuum) |
50.000–100.000 | Piri-piri (C. frutescens) |
100.000–350.000 | Habaneros (Capsicum chinense) |
577.000 | Red Savina |
~800.000 | Kehlenschneider – Chilisnaps (80 % alkohol) |
855.000 | Indian PC-1 (C. frutescens) |
923.000 | Dorset Naga (C. chinense) |
1.000.000 | Bhut Jolokia (C. chinense) |
1.400.000 | Trinidad Scorpion Butch Taylor |
2.000.000 | Trinidad moruga scorpion |
2.000.000 | Pöberspray |
5.300.000 | Skarepst pöberspray |
7.100.000 | The Source, skarepst chilisauce |
15.000.000–16.000.000 | Blair’s 16 Million Reserve, rian Capsaicin-kristalen |
Capsaicinoiden
[Bewerke | Kweltekst bewerke]
Futnuuten
[Bewerke | Kweltekst bewerke]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Dootenbleed (E)-Capsaicin bi Merck, ufrepen di 5. August 2010.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 The Merck Index. An Encyclopaedia of Chemicals, Drugs and Biologicals. 14. aplaag, 2006, S. 286, ISBN 978-0-911910-00-1.
- ↑ 3,0 3,1 Dootenbleed Capsaicin bi Sigma-Aldrich, ufrepen di 15. März 2011.
- ↑ Capsaicin bi ChemIDplus